STEFAN TIĆMI
Stefan Mitić, znan kao Tićmi, rođen je 1992. godine u Leskovcu. Tad je započela priča o mladiću koji je puno pridonio književnoj sceni otkako je stupio na nju. Preveo je poeziju na znakovni jezik, a to baš i nije mala stvar i mislim da mu to svi možemo priznati. 2005. godine objavio je svoj prvi rad „U’vatile me lutke“, 2018. godine knjigu „Ja sam Akiko“ (koja me zapravo i potaknula da stupim s njim u ovaj oblik suradnje) te „Kaput od mahovine“ objavljen prošle godine.
Nije čudno što je Akiko odnijela nagradu „Politikinog Zabavnika“ u Srbiji te nagradu za Dječju knjigu godine na književnom festivalu u Herceg Novom. Stvarno nije čudno. Bilo bi čudno da je čudno. Akiko je mene oduševila, o njoj sam pisala u recenziji ovdje, a sada želim da svi (koje zanima) saznate nešto novo o autoru.
1.Odakle dobivate ideje? Kako ste dobili inspiraciju za “Ja sam Akiko”?
Ideje dolaze iz želje da dođete do ideje. I onda kada im najmanje težite one se pojave, valjda je tako za sve u životu. Za onim za čime jurimo, beži nam. Zato sam strpljiv, kao umorna mačka na plus pedeset. Akiko u sebi ima navinost koju imaju Šiljanove slike. (Joškin Šiljan) Akiko je nastala iz neke vrste bežanja: nisam bio zadovoljan realnošću, trebalo je osmisliti nešto mnogo toplije i sigurnije, pa ipak od pamuka, od reči.
2. Kako izgleda Vaš proces pisanja i koliko Vam prosječno treba da napišete knjigu?
Nisam marljiv, ne beležim sve što bi trebalo da se zabeleži, tako da nisam pisac, više sam onaj koji stalno opaža. Onaj koji primećuje, a ponekad nešto i zapiše. U meni se svakoga trenutka rađa beskonačni niz aoscijacija, preturaju se reči i preispituje se stvarnost, izokreće. To je nekakva moja normalnost, nisam optrećen time, to je kao neka vrsta igre u kojoj uživam. Time je moj unutrašnji doživljaj bogatiji, a moj život sadržajniji. Ili je, u krajnjem slučaju, sve neka vrsta iluzije, divne iluzije. Tako da sve vreme se nešto u meni krčka, samo pisanje knjige je više zanatsko i ne traje puno. Savet je: pišite.
3. Što Vam je prvo palo na pamet, radnja ili likovi?
Ja prezirem rečenice koje počinju sa Ja. Tako da prezirem i ovu prethodno nastalu. No, kada sam napisao Ja sam Akiko…. a onda ponovio Ja sam Akiko i nastavio da ponavljam to mi je delovalo kao nekakav refren, kao nekakva mantra. Prijalo mi je da posle te rečenice domaštavam. Tako da je prvo nastao lik Akiko, a sve ostalo je nekakva vrsta toka misli, sa malim usmerenjima radnje.
4. Pokušavate li biti originalni ili dostavljate čitateljima ono o čemu žele čitati?
Pisanje je neka vrsta prenosa energije. Čvrsto verujem u to. To je samo začetak onoga što sledi, a to je doživljaj onoga ko se uhvati rukopisa, to je doživaljaj čitatelja. Uzdam se u svoju maštu koliko i u maštu onih koji me čitaju. Bitno mi je da se zabavljam dok pišem, da crpem iz nesvesnog, da odem u fanataziju, da budem iskren, da tečem. Proza je moje omiljeno priobalje.
5. Koja je Vaša najdraža knjiga? I svakako nas zanima koja je bila knjiga koja je Vas dirnula i nečemu naučila? Jer Akiko nas definitivno je!
Izdvojio bih – Knjiga nespokoja – Fernando Pesoa. Njoj se najviše vraćam.
6. Čitate li recenzije o Vašim knjigama? Kako se nosite s dobrima ili lošima? Pomaže li veliki ego piscima ili ih samo povrjeđuje?
Čitam, čitam, naravno. Podjednako mi znače i pozitivne i negativne. Jedini Ego kojeg priznajem jeste pas iz knjige. Boraveći na umetničkoj koloniji na poluostrvu Pag, pre nekoliko godina, sreo sam tog psa. On potiče iz Hrvatske, eto. Nadam se da još uvek laje i jurca okolo.
7. Pišete li slušajući glazbu? Ako da, koja Vas je glazba inspirirala ili Vam radila društvo dok ste pisali „Ja sam Akiko“?
Naravno, dok sam pisao „Akiko“ sve vreme sam slušao soundtrack filma In the mood for Love. Evo, i dok odgovaram na Vaša pitanja slušam glazbu. Trenutno ide Summer Salt | Playlist.
8. Što ste izbacili iz knjige „Ja sam Akiko“? Postoji li neka scena koju smo propustili, a koju biste sad mogli podijeliti s nama?
Čitajući „Akiko“, verujem, i sami ste uočili da je pisanje išlo kao bujica, svako izbacivanje bi narušilo tok, tako da je sve onako kako je i nastalo: sirovo, neobrađeno.
9. Kako se nosite sa spisateljskom blokadom?
Ne znam koliko ona postoji – možda je taj nekakav „mrtvi period“ isto deo spisateljskog čina – ono prazno posle kojeg Reč.
10. Radite li trenutno na nečemu što biste mogli podijeliti sa svojim čitateljima? Neki novi roman na vidiku?
U prethodnom periodu bio sam zaokupiram, prvo pisanjem scenarija za dugometražni animirani film „Ja sam Akiko“, zajedno sa divnom Goranom Domić, a onda sam bio deo procesa stvaranja predstave „Ja sam Akiko“ koju je režirala rediteljka Milja Mazarak, a glumi sjajna Sofija Mijatović. Završio sam jednu zbirku poezije i u pripremi su dva romana… Pa o tom potom.
Tićmijevu knjigu “Ja sam Akiko” u hrvatskoj verziji možete naručiti od izdavača Alegria knjiga ili ju nabaviti u jednoj od knjižara po cijeni od 79,00 kuna. 🙂